бирке Музеја Срема званично прерастају у стручна одељења 1959. године, када је формирано и Археолошко одељење са седиштем у згради на Тргу Светог Стефана бр. 15 (кућа племићке породице Бајић), где је смештен различит археолошки материјал прикупљен ископавањима, откупом или поклонима, као и део документације са свих систематских археолошких истраживања Сирмијума која су започела далеке 1957. године. Археолошки материјал који се овде чува је са простора читавог Срема, али највише потиче из римског царског града Сирмијума. Сирмијум се развио на обалама реке Саве на око 66 километара западно од данашњег Београда на месту данашње Сремске Митровице, и његово истраживање, тј. прикупљање материјала, је уско повезано са животом савременог становништва.
Интересовање за Сирмијум је у 19. веку потакло идеју о оснивању Музеја у Митровици ради очувања бројних археолошких предмета, у то време углавном камених споменика, који су откривани, као и данас, приликом копања дворишта, бунара, обрада башти, њива или зидања нових кућа. Музеј је основан тек 1946. године, а до тада је врло мало пронађеног остајало у Сремској Митровици, тако да данас бројни споменици красе музеје у Бечу, Загребу и Београду.
Као римски град који је у једном периоду био главни град провинције Друге Паноније, а вероватно и једна од четири престонице читаве римске империје, археолошки локалитет Сирмијум је проглашен за културно добро од изузетног значаја 1990. године, чиме је сврстан међу 18 археолошких локалитета у нашој земљи са овим статусом, а уједно је покретни археолошки материјал везан за овај простор добио своје опредељење као део културног добра од изузетног значаја.
Предмети који се чувају у Музеју Срема подељени су у три јединствене збирке (праисторијска, античка и средњовековна)  у оквиру којих је до данас инвентарисано више од 7 500 предмета. Треба истаћи да је ископани материјал бројан те се стално ради на обради, сређивању и уношењу веће количине предмета, поготово камених споменика, керамике, стакла, фрагмената фрески, бронзаних и гвоздених предмета.
Праисторијска збирка броји око 1500 предмета који потичу са територије Срема и Сремске Митровице и покрива дуги период период од првог насељавања овог простора у време неолита (пре 7000 до 6000 година), преко бронзаног и гвозденог доба до протоисторијског времена и суживота домаћег становништва и припадника келтског племенског савеза Скордиска.
Античка збирка са 5 500 предмета везаних за свакодневни духовни и материјални живот из римског периода који прате време од доласка Римљана крајем првог века старе ере до касне антике, односно времена пре федерата – крај четвртог и почетак петог века. У збирку је укључена и колекција од преко 80 вотивних олтара из Јупитеровог светилишта при Бенефицијарној станици, једној од највећих икад пронађених у римском свету.
Средњовековна збирка има 700 предмета из времена од петог века па надаље и укључује неке од најлепших налаза из времена Сеобе народа, укључујући 10 фрагмената златног аварског појаса (тежине злата 1,70 килограма), пар германских позлаћених фибула, златну фибулу-реликвијар, налаз сребрних наруквица из Стејановаца. 
У оквиру Археолошког одељења постоје и студијске збирке. У згради Музеја на Тргу Светог Стефана бр. 15 налази се и стална археолошка поставка, а у дворишту зграде је Лапидаријум са бројним римским каменим споменицима.
Од 2002. у Археолошком одељењу Музеја Срема се организују радионице експерименталне археологије.
Од 2011. у оквиру Археолошког одељења основана је Археолошка секција у сарадњи са Митровачком гимназијом.

  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription
  • descriptiondescription