АНТИКА:

 

ЗБИРКА   КЕРАМИКЕ –  шестодеценијаска истраживања Сирмијума  доприносе изузетно богатом  приливу керамичког материја у фондове Музеја Срема. Ова врста материјала је веома значајна са аспекта хронолошке и употребне детерминације одређених простора који су до сада истражени а мери се стотинама хиљада фрагмената. Кроз типологију и увођење новог система обраде римске керамике насталу заслугом мр Ане Премк са Археолошког института  Београд 1970-тих.  постављен је правилник о анализи овог материјала који се сада примењује на свим античким локалитетима у Србији.  У збирци су представљени примерци керамике која је сврстана у типоле коришћене у Сирмијуму у римско време од  луксузне италске  тера сигилате до глачане германске керамике са краја постојања града.  Због обимности материјал је смештен у неколико депоа  а разврстан је по истраженим локалитетима, откупи и поклони се чувају посебно. Типологија, која се састоји од примерака здела, лонаца, тањира, шоља, амфора, питоса, крчага, поклопаца, пехара, цедиљки, кадионица, просопоморфних посуда, патера, се налази у посебном депоу где се уједно и врши обрада новопристиглих керамичких предмета.

 

ЗБИРКА КАМЕНА – ова збирка се почела формирати још у 19. веку, када су ентузијасти града Митровице уз подршку чувеног путописца Феликса Каница покушали основати музеј. Мада та идеја није изродила у том моменту трајнијим смештајним простором она је омогућила да се неколико изузетних примерака камених споменика различитих типова  сачува. Са материјалом прикупљеним након оснивања Музеја Срема, било ископавањима, случајним налазима широм Срема или поклоном, створена је изузетно богата збирка ове врсте културних споменика која броји више од две хиљаде предмета, међу којима је свакако најинтересантнији ексклузивни примерак мермерног Сунчаног сата са представама титана Атласа и хероја Херкула.  Поред надгробних споменика (стела, саркофага, надгробних ара, титулуса, ранохришћанских надгробних плоча), вотивних споменика (најзначајнији су жртвеници-аре са Бенефицијарне станице изван западног бедема Сирмијума), почасних, попут парадних ара и миљоказа, бројни су и примерци архитектонских елемената који су у Сирмијуму на посебан начин осликали један империјални град са каменом који долази из свих крајева римског Царства.

 

ЗБИРКА СТАКЛА – од самих почетака насељавања Сирмијума Римљани су између осталог донели и предмета од стакла, разне посуде које су коришћене у свакодневном животу, али и у култне сврхе и приликом погребних обреда. Најранији стаклени предмет у збирци је урна која јее пронађена у мермерној посуди за спаљене остатке покојника на западној, италичкој некрополи Сирмијума. Мада је стакло изузетно осетљиво и јако га је тешко очувати у првобитном облику велики је број фрагмената стаклених посуда пронађених до сада , па су оне биле и предмет неколико типолошких обрада овог материјала. Интересантно је напоменути да је Сирмијум у позној антици имао и своје радионице за производњу локалне стакларске индустрије која је базни материјал увозила већ припремљен. Наиме на једном од локалитета Сирмијума, на Житном тргу пронађени су трагови стакларских пећи које су директно потврдиле локалну стакларску производњу.

 

ЗБИРКА МЕТАЛА – разнородна збирка предмета од различитих метала, највише има гвоздених и бронзаних, док су остали материјали, као злато, сребро и олово слабије заступљени. Поред предмета који су користили у војне сврхе, попут наоружања и опреме, војних диплома  у збирци су бројни и предмети из свакодневног живота, попут накита, украса на одећи, разних бронзаних и бакарних посуда, а ту су и религијски предмети, попут оловних иконица тзв. Подунавског коњаника. На нашем простору најзначајније су колекције пољопривредних алатки, плугова, секира, коса, али и занатлијских алатки, затим удица и мерних инстурмената.

 

ЗБИРКА СВЕТИЉКИ- око 1000 целих и фрагментованих светиљки представљају велико богатство античке збирке Музеја Срема. Светиљке или жишци су служиле за осветљавање храмова и приватних простора а посебни типови се користе у Сирмијуму од момента доласка Римљана. У почетку су оне једноставно доношене као трговачки производ из саме Италије и неке представљају изузетне примерке ове мануфактуре, али је касније то прерасло у локалну производњу па су бројни и налази калупа из којих су светиљке израђиване. У касној антици је постојала једна добро организована производња светиљки које су украшаване посебном оловног глеђи и рађене су новом техником, на витлу. Више од половине пронађених светиљки припада овој продукцији.

 

СРЕДЊОВЕКОВНА ЗБИРКА –  због значаја Сирмијума мање пажње је у истраживањима посвећено средњовековном периоду иако је овај простор имао свој изузетан значај у доба Велике Сеобе народа, са неколико екслузивних налаза, поготово из германског и аварског периода. Налаз златног аварског појаса (10 елемената) тежине преко 1 кг злата је више него достојан очувања имена Сремске Митровице у историјским аналима.

 

ЗБИРКА КЕРАМИКЕ 16-18 ВЕКА- Сремска Митровица је град који се непрекидно развијао скоро 7000 година, под различитим именима, али је увек постојао континуитет насељавања. Тако је период 16-18 века који је историјски обележен доминацијом Турске а затим Аустро-угарске царсвине обележен поред записа и очуваних архитектонских објеката и бројним налазима керамичких посуда. Ове посуде су из тога разлога сврстане типолошки по категоријама  омогућавајући даља истраживања процеса производње, дистрибуције и доминације на нашим просторима.