РОЂЕНИ У СИРМИЈУМУ
Проб, римски император
Констанције II, римски император
Хереније Етрускус, римски император
Хостилијан, римски император
Клаудије II Готски, римски император
Квинтил, римски император
Грацијан, римски император
Аурелијан, римски император
Максимијан, римски император
Деције Трајан, римски император

 

 

 

стаци античког града Сирмиума налазе се испод садашњег урбаног насеља Сремске Митровице, 60 км западно од Београда, на северној обали реке Саве, у непосредној близини планине Фрушка гора.

Сирмиум, као једно од седишта римске империје у доба касне антике- период тетрархије, је локалиет од међународног значаја, некад познат и као „славном мајком градова“.

Сирмиум се развија од I века пре наше ере, од статуса римског логора до статуса града у I веку наше ере, да би свој врхунац развоја достигао проглашењем једне од 4 престонице римског царства 294. године. У њему су рођени римски цареви: Проб, Аурелијан, Максимијан, Деције Трајан . Данашњи остаци архитектуре сведоце о градитељским и високим естетским критеријумима и дометима из тог перода. Град је у периоду раног хришцанства представљао један од центара религије где су страдали ранохришцански муценици 4. века, Св. Иринеј – први еписком Сирмијски, света Анастазија и Свети Синерот. Град је доживео разарање 582 године продором Авара. 583 је великом пожаром уништен антицки град. Град се обнавља у средњем веку, да би 1388. године био прогласен за «град Светог Димитрија». Током 16 и 17 века град је под Турском управом као типицна касаба, да би од 18. века развијао постојецу урбану структуру.

Свакако да је Сирмиум својим развојем, са бројним пратећм садржајима, ко што су путеви, аквадукт, систем одбране утврђења, пољска добра и слично, кључно определио развој свог окружења које се данас може идентификовати као територија регије Срема.

Међународни значај највише се истиче у науцно-истраживачком домену и туристичким могућностима које локалитет пружа.

Систематска археолошка истраживања Сирмиума су отпоцела 1957. године. Највеци обим истраживања су имала током 1968, 69., 70 , 71, 72, 73. године, када је истражен највеци део локалитета. Од тада се раде углавном спорадицна истраживања приликом изградње нових објеката на одређеним локацијама у граду.

Приликом археолошких истраживања стратиграфија је показала постојање археолошких слојева од касног стредњег века до праисторије, али је најдоминантнији антицки слој што је и презентовано на отвореним локалитетима.

СВЕТИ СИНЕРОТ

Страдање светог Синерота једно је од најнеобичнијих житија Хршићанских мученика на почетку IV века у Сирмијуму. Синерот је био баштован,који је повремено имао обиčај да увече шета улицама града.
Приликом једне од тих шетњи, сусрео је жену покривену велом и упитао је шта ради ноћу сама на улици ,у не баш безбедно време за шетњу. Сазнајте више...

СИРМИЈУМСКЕ ШКОЛЕ
Не постоје сачувани подаци о школама у Сирмијуму,али оне су свакако постојале. Откривени натписи сведоче о релативној раширености писмених људи.Сви они су основне елементе школовања стицали на најразличитије начине.Ипак,анализа текстова упућује на то да нису сви клесари били потпуно писмени. Сазнајте више...

РИМСКА ПРИНЦЕЗА

После смрти несрећног императора Констанција II,иза њега је остала само једна кћерка,која је време највише проводила у очевом двору у Сирмијуму.Рођена око 350.године у Сирмијуму под именом Флавиа Максима Фаустина,по оцу прозвана Констанцијом, била је, по причању Амијана Марцелина,веома лепа и блиставог ума, а уз то и најпожељнија удаваца као припадница најпознатије и најплеменитије породице. Сазнајте више...
СИРМИЈУМСКИ АКВАДУКТ

Аквадукт за римски град, Сирмијум који је у једном тренутку имао и преко 100.000 становника, што  би у данашњем времену одговарало статусу и значају Лондона,почињао је на извору потока Врањаш између Манђелоса и Лежимира. Сазнајте више...

НАЈСТАРИЈИ НАДГРОБНИ СПОМЕНИК
Најстарији надгробни споменик откривен у Сирмијуму потиче са краја I века наше ере и подигнут је у част центуриона легије  II Адиутриx, Тита Коминија Севера. Сазнајте више...