Стална историјска поставка СРЕМ КРОЗ ВЕКОВE смештена је у градском језгру Сремске Митровице. Налази се у Улици Вука Караџића 3 у објекту подигнутом у другој половини 18. века који има статус споменика културе. Поставка СРЕМ КРОЗ ВЕКОВЕ презентује изузетно богату прошлост простора између Саве и Дунава, од краја 12. до половине 20. века. На њој посетиоци, посредством музејских предмета од посебног историјског значаја, проверених естетских вредности и високог степена документарности, уз коришћење савремених музеолошких достигнућа, могу да упознају историјску прошлост Срема у четири државно правне заједнице којe су се у том временском периоду формирале на његовом простору.
Посетиоци Сталне историјске поставке могу да се упознају са географско-историјским процесом прерастања топонима у хороним (имена Сирмијум у име Срем), формирањем новог насеља које је своје име изнедрило из хришћанске традиције античког Сирмијума: Civitas Cancti Demetrii али и дубровачком трговачком колонијом у граду, првом и највећом на простору средњовековне Угарске државе, страдању Срема од упада Турака, сремским Бранковићима тадашњим српским предводницима у Угарској и њиховом градитељском и духовном делатношћу у Срему.
На турски период у развоју Срема, од 1521. до 1699. односно 1718. године, подсећају аутентични предмети из тог временског периода: оружје (хелебарда, јатаган белосапац, топовска камена и метална ђулад из битке код Сланкамена 1691. године) остаци чесме уз манастира Бешенова из 1611. године, штампане књиге у Венецији 1554. и србуље – рукописом писане књиге из 15. века и предмета свакодневне употребе у време Османске власти у Срему.
Посебно место у презентацији прошлости Срема представља период Хабсбуршке доминације на простору Срема у временском периоду од 1699. (1718) до 1918. године и то: кроз коморски (до 1728. године ) и спахијски период у развоју Срема (1728–1745), односно живот у оквиру Војне границе и Сремске жупаније, те грађански период у развоју Срема који су представљени аутентичним музејским предметима: наоружање из 18. и 19. века, хералдичким обележјима племићких породица Одескалки, Бајић, Продановић, аутентичне портрете: Арсенија IV Јовановића Шакабенте из 1740. године и митрополита Стефана Стратимировића из 1822. године и сликарска дела Теодора Стефанова Гологлавца, Василија Романовича, Димитрија Бачевића и Теодора Крачуна, проскомидну литургијску из 1710. године, спомен плоче о освећењу храма у Митровици из 1800. године, новац цара Леополда и Марије Трезије, персоналне повеље и повеље шидским занатлијама (1819) и изградњи митровачке болнице 1826. године, српске штампане књиге: Библија , Москва 1751, Минеј за јули, Москва 1763, сакрални предмети и црквено уметнички вез из XVII и XVIII века (путир, петохлебница, кадионица, патена…), аутентична књига из 1801. године о иришкој куги, дипломе из Српског народног покрета у Срему 1848. године, царски патент из 1852. године, калфенска писма из 1861. и 1869. године, делови намештаја и примењена уметност из 19. века, лекарско уверење из ординације Јована Јовановића Змаја у Бечу 1888. године, сликарска дела Новака Радонића, Уроша Предића, Стевана Алексића, сремска штампа: Фрушка гора (1878), Зоља (1886) Хрватски браник (1893); оргиналан материјал из Првог светског рата: асентација коња и мобилизација у Митровици, битка на Легету и страдање Тимочке дивизије, огласи и наредбе из 1914–1918. те предмети из традиционалног народног живота (справе за земљорадњу и сточарство, народну радиност…).
Последњи сегмент презентације Сталне историјске поставке представља Срем у Краљевини СХС и Југославији. Посетиоци могу да се упознају са привредним и друштвеним приликама у Срему посредством илустративних елемената изложбе (фотографије), затим савремене штампе, диплома, плаката…
Посебан сегмент представљају одевни предмети српске, хрватске, словачке и русинске ношње и других народа који су живели у Срему. Окупација и рат на подручју Срема представљени су оргиналним материјалом који потврђује усташоидну политику НДХ према Србима, најбројнијем народу Срема, али деловима других народа који нису били лојални према ново успостављеној власти (забрана кретања, забрана ћирилице, закони и наредбе о расној припадности, преверавању и масовном стрељању родољуба на северном делу српског православног гробља у Сремској Митровици где је свој вечни мир нашао и један од највећих српских сликара 20. века, Сава Шумановић).
Антифашистички покрет у Срему, прдстављен је оружјем, оруђем и војном опремом сремских партизана, иришком заставом (1941), остацима пшенице из житних база (1942), фотографијама, картама, скицама и другим музејским материјалом који овом покрету дају специфичан карактер у југословенским размерама.
