Природњачка збирка

Природњачка збирка Музеја Срема настала је из приватне колекције инг. Душана Остојића из Купинова, која је давне 1947. године поклоњена Музеју. Прецизнији податци о бројности и врсти материјала нису наведени ни у једном архивираном музејском документу. Каснијих година прикупља се још предмета, мада не систематски, и до 1993. године нико, чак ни повремено, није сарађивао на попису и обради овог материјала. Збирка званично почиње са радом 1996. године, отварањем радног места кустоса природњачке збирке. Формирана је у оквиру археолошког одељења Музеја Срема и садржи изузетно значајан палеонтолошки, минеролошко-петрографски, археозоолошки и антрополошки материјал.
Палеонтолошки део природњачке збирке

Збирка кичмењака – квартарних крупних сисара
Фосилне остатке крупних сисара представљају делови лобања, изоловани зуби, као и делови ванкранијалног скелета мамута (Mammuthus primigenius (Blumenbach)), степских слонова (Mammuthus trogontherii Pohlig ), рунастих носорога (Coleodonta antiquitatis (Blumenbach)), џиновских јелена (Megaloceros giganteus (Blumenbach)), лосова (Alces alces Linne), и бизона (Bison priscus Bojanus). Поменуте врсте живеле су на простору данашњег Срема у периоду плеистоцена и изумрле пре више од 10 000 година. Сви остаци који се налазе у збирци потичу из алувијалних седимената реке Саве.

Изузетном очуваношћу истиче се лобања џиновског јелена која је 1958. године рибарским мрежама извучена из корита Саве и поклоњена Музеју. 1967. године добија златну медаљу на Међународној изложби лова и Сајму лова и риболова у Новом Саду, а од 1973. године је законом заштићена као јединствен споменик природе на територији Србије.
Највећи део палеонтолошког материјала ове врсте налазио се у Музеју Срема и пре званичног формирања природњачке збирке, док је остатак набављен касније, путем откупа или је добијен као поклон.

Збирка бескичмењака
Миоценска макрофауна. Бројни фосилни остаци шкољки (Bivalvia), пужева (Gastropoda), јежева (Echinoidea) и корала (Anthozoa) указују на велику разноврсност фауне „Панонског мора” које је пре око 20 милиона година плавило падине данашње Фрушке горе. Већина предмета је приклупљена током теренских истраживања 1991. године и поклоњена Музеју.

Фауна бескичмења са археолошких локалитета. Фауну бескичмењака са археолошких локалитета чине фосилизовани остаци шкољки и пужева који су прикупљени у Сирмијуму, као и приликом археолошких рекогносцирања на ширем подручју Срема.

Минеролошко – петрографски део природњачке збирке
Овај део природњачке збирке садржи минерале, седиментне, метаморфне и магматске стене које су сачињавале геолошку подлогу Фрушке горе, као и ретке примерке који потичу из других крајева. Сви примерци су добијани на поклон од 2003. године.

Археозоолошки део природњачке збирке
Фауна са археолошких локалитета Сирмијума обухвата изузетно бројан остеолошки материјал прикупљан од 1994. године. Остаци домаћих и дивљих животињских врста првенствено сведоче о променама еколошких услова и начину привређивања на простору Срема током античког и средњевековног периода.

Антрополошки део природњачке збирке
У депоима Музеја чува се и хумани остеолошки материјал са 36 локалитета Сирмијума и ближе околине. Прикупљан је од 1957. године и приказује антрополошку структуру становништва које је насељавало подручје Сремске Митровице у периоду од I до XVI века.
Природњачка збирка има изузетан музеолошки, едукативан и научни значај.
Сви палеонтолошки предмети представљају природно историјске податке о облицима живота из давне прошлости Срема, јер сведоче о фауни која је у далекој прошлости настањивала сремску равницу.

Минеролошко петрографски предмети приказују разноврсност и сложеност геолошке подлоге ових простора, док археозоолошки и антроплошки део збирке указују на различите еколошке прилике, начин привређивања и структуру становника праисторијског, античког и средњевековног Сирмијума.