НУМИЗМАТИКА

Aнтичко-византијска нумизматичка збирка Музеја Срема налази се у саставу Археолошког одељења, али због своје бројности (преко 30.000 комада) и значаја захтева посебан третман, те је стога и издвојена као самостална музејска јединица 1977. године.

Прикупљање античког и византијског новца почело је још 1948. године, али те аквизиције нису биле толико значајне, нити бројне, све до 1952. и случајног открића велике оставе римског новца у Бикић Долу, која од тада постаје срж, пре свега античке нумизматичке збирке.

Најбројнији новац у збирци је из доба Римског царства од I до IV века, што је и разумљиво јер потиче са подручја Сирмијума и римских локалитета у Срему и углавном је од бронзе и бакра осим стотинак примерака сребрног новца и 34 златника.

Осим новца пронађеног приликом археолошких истраживања и ископавања Сирмијума, који је од изузетног значаја, велику вредност у збирци свакако представљају и оставе којих има петнаестак, као и један скупни налаз од шест силикви из IV века.

Од остава највећи значај свакако представља, данас у свету позната остава од 33 златника-солида и мултипли од којих су четири светски уникати.

Оставе су углавном из периода IV века осим једне мале оставе сребрног новца од I до III века и две оставе из III века. Године 1987. случајно је пронађена једна велика остава римског новца из периода IV века у Новој Пазови са преко 6.000 примерака, али тај новац још није очишћен, а самим тим ни нумизматички обрађен.

Најстарији новац у збирци је из преримског периода и то: неколико десетина примерака грчког, келтског и републичког новца, а најмлађи су стотинак комада византијског и неколико примерака варварског новца.