СИРМИЈУМ

Историјски преглед

Трагови људског живљења на територији садашњег града Сремске Митровице сежу 7000 година у прошлост.Међутим организовано насеље основали су панонски Амантини и Келти тако да су Римљани затекли већ извесну урбанистичку физиономију насеља. Они су задржали и постојеће име Сирмијум.
Свакако да је Сирмијум ушао у историју на велика врата последњих деценија старе ере, тачније 34 године када римске трупе освајају ове делове. Ови подаци сврставају Сремску Митровицу у један од најстаријих градова у нашој земљи.

Нова ера почела је у знаку сталних немира који су се на крају претворили у отворени рат. Илири су 6 године н.е. подигли велики устанак на територији од Далмације до Паноније, такозвани Панонски устанак, са покушајем да збаце римску власт.Након жестоких борби пуне три године и након издаје у редовима устаника Римљани тешком муком успевају да одбране Сирмијум 9 године н.е.

Рим је озбиљно морао рачунати на опасности које ће му стално претити са подручја средњег Дунава.Панонска равница налагала је организовање чврстих и поузданих одбрамбених тачака и присуство знатних војних снага око једног повољног стратешког и комуникационог центра. Тај центар у Панонији постао је Сирмијум. Значај и важност који су граду указивани, почевши већ од првог века последица су , на првом месту његовог географског положаја.Налазећи се у нешто већој безбедности него места на самом Дунаву, Сирмијум се временом развијо у моћно војно и економско средиште читаве Паноније. За време династије Флавијеваца (69-96 год.) Сирмијум је постао колонија.

У граду бораве веће војне снаге за време Домицијана који је повео I дачки рат, а потврђен је и боравак цара Трајана који је зимовао 101-102 године припремајући одлучан напад на Дачане у II Дачком рату.
Војна улога Сирмијума у II веку стално се повећавала.Томе су допринела немирна кретања сарматских племена уз леву обалу Дунава, што је присилило цара Марка Аурелија да у Сирмијуму образује свој главни војни штаб.

Додељивање грађанских права свим становницима Римске империје 212 године позитивно се одразило и на друштвено-економски и правни живот града.

III век је сав у знаку велике економске и политичке кризе која потреса читаву Италију. Најбитнији догађаји одвијају се у пограничним областима где су концентрисане елитне војне снаге. У град навраћају римски владари привучени варварским претњама из Бачке и Баната. 236 године у њему припрема операције против Сармата цар Максимин.

Прворазредни значај Паноније потврдио је 249 године Деције Трајан, рођен у околини Сирмијума.Тог истакнутог војника који је био романизовани Илир бирају за цара, чиме је отворен преседан и за будуће људе сличног порекла.

270 године Клаудије II (Клаудије Готски ) долази у град са циљем да поведе рат против варвара, али бива спречен смрћу која је проузрокована избијањем епидемије куге.

Од 270 до 275 године државом влада ратник и градитељ Аурелијан рођен у Сирмијуму.

Владавина цара Проба такође рођеног у Сирмијуму од 276 до 282 године за ове области је везана царевом дозволом о узгоју винове лозе на падинама Фрушке горе , као и првим покушајима исушивања мочварног земљишта око града путем одводних канала.

Цар Диоклецијан у неколико наврата борави у Сирмијуму, одакле је 290 године управљао ратом против Сармата.
Највишу степеницу у свом успону и развоју Сирмијум достиже 293 године када цар Диоклецијан дели царство на четири дела тзв. Тетрархија и тада Сирмијум постаје главни град једног од четири дела царства, поред Медиоланума ( Милано), Тревесто (Тријер ) и Никомедије у Малој Азији.

У првим годинама IV века политичке догађаје за тренутак потискују верски сукоби који улазе у своју завршну историјску фазу. Долази до крвавог прогона хришћана који својим животима плаћају оданост новој вери. На Дијанином мосту на реци Сави 304 године погубљен је први епископ Сирмијума Иринеј, ђакон Димитрије и многи њихови следбеници који нису хтели да се одрекну христове вере ни по цену губитка живота.

Цар Константин Велики често је боравио у граду где му се родио и син Констанције II. Године 320. оснива ковницу новца .
Током више деценија IV века царска власт у Сурмијуму била је чврста, јер су и прилике на северним границама Балканског полуострва биле релативно мирне.

379 године у Сирмијуму је Теодосије I проглашен за цара , а већ идуће 380 године састали су се Грацијан и Теодосије I да би се договорили о новој подели територије царства. Убрзо исте године Сирмијум потпада под власт Западних Гота.

Пошто је цар Теодосије I пред смрт поделијо царство на два дела , оставивши источну половину старијем сину Аркадију а западну млађем Хонорију, Сирмијум је са провинцијом Панонијом другом припао западном делу.Ова подела царства означава уједно и настанак Византије.

437 године женидбом западног цара Валентинијана III ћерком источног цара Теодосија II долази до преласка Сирмијума у источно царство- Византију.

Теодосије IV жели да истакне значај Сирмијума тиме што седиште префектуре Илирик премешта из Солуна у Сирмијум. Међутим власт Цариграда у Сирмијуму није дуго трајала.441 године град осваја Атила вођа хунских племена.

После хунског освајања, Сирмијум ће више од једног века остати ван домашаја византијске власти, налазећи се у рукама различитих варварских племена.

Прво је био под влашћу Гота , да би након тога скоро читаво столеће припадао Гепидима, које смењују Источни Готи са Теодорихом на челу.

567 године Јустин II припаја Сирмијум Византији, али већ наредне 568 године Аварски каган Бајан жели Сирмијум у својој власти.Након три године опсаде Авари освајају град 582 године.
Овај догађај означава крај касно-античког периода у историји Сирмијума, доба у коме је град захваљујући своме угледу и положају имао истакнуто место у византијској историји.

У Р Б А Н И З А М

Условљен топографским приликама Сирмијум се обликовао као један издужени правоугаоник са доста неправилном јужном страном.

На прелазу из III у IV век Сирмијум је у односу на раније доба био у новом архитектонском руху, са наглашеним претензијама за монументалношћу и луксузом. То је био развијен град са форумом, храмовима, управним зградама , житницом, купатилима, позориштем или амфитеатром, хоподромом, водоводом, канализацијом и многим приватним грађевинама.

Број становника у оквиру брањеног дела града са бедемима износио је између 10.ооо и 12.ооо становника.